AKO HOĆEŠ NASMIJATI BOGA....
ISPRIČAJ MU SVOJE PLANOVE..

Nije uvijek onako kako mi hoćemo..
za sve nas Bog ima svoje planove..
Biti će onako kako treba biti..

DA BISMO UŽIVALI U CVIJEĆU...
MORAMO MALO I KOPATI....

Ove dane sam toliko toga isprevrtala u svojoj glavi da ni sama nezna od kud mi tolika snaga..a da ne govorimo o fizičkom umoru tijekom dana,obzirom na tempo koji imam..više neznam ni di me sve ima..
Vraćam se na ono prevrtanje u glavi,kombiniranje svih mogućih i nemogućih kombinacija,borbe sa rogatim u ovoj državi i koje sve problama i problamčiće kroz svakodnevnicu što imate svi vi..na koje se nemogu žaliti..
U svom tom košmaru razmišljanja neki dan dok sam radila tako mi se zavrtilo i došlo mi slabo da sam pomislila...odoh ja negdje drugdje..
Bit ovog mog večerašnjeg pisanja je to da,kroz sve ovo što mi se dešava ove dane..u stvari sam shvatila koliko  sam grešaka napravial u životu da sada sve to dolazi na naplatu...Znala sam da se greške plaćaju..ali nisam znala da ponekad dolazi sve na jedan kup..a vjerojatno će biti još repova..

Toliko sam bila naivna,toliko sam vjerovala ljudima..da je to ravno katastrofi..polazila sam uvijek od sebe..onako kako se ja ponašam prema drugima tako će i drugi prema meni..Bolesna naivnost... najžalosnije od svega toga..kroz tu naivnost,provlačio se strah..i zbog tog straha,koji me je kočio da ne povučem potrebnu crtu..greške plaćam duplo..Od tud je ona poslovic koju sam nedavno napisala koju je moj tata znao često izreći..Vrata u mom životu su uvijek otvorena...bila...na žalost i dopuštala sam da ulazi kako je tko htio..nekontrolirajući putovice a ni osobne ..
Mislim da sam naučila lekciju..i to jako dobro..ne za peticu ali može proći..a isto tako..veliki sam borac...i ne bojim se ni ove bitke..ponekad posustanemo svi..pa tako i ja..ali..znam da nisam sama i zato me nije  više strah..
Neku veče mi je rekao bratić,tako dok smo razgovarali..Ti ideš pomalo u drugu krajnost..povlačiš se..Samo sam mu rekla..tako je bolje..muka mi je od ljudi..i treba mi odmor..Treba svima dati dovoljno prostora,,,točno onoliko koliko treba...
Kako kažu ovdje...Bolje sam,nego loše kompanjan...

Aron je bio ribar i živio je na obali rijeke. Vraćajući se jedne večeri nakon napornoga rada kući, držeći napola zatvorene oči i sanjareći što bi učinio kad bi se obogatio, zape nogom za neku vrećicu. Učini mu se da je puna kamenčića. Odsutno uze vrećicu i poče bacati kamenčiće u vodu. »Kad budem bogat, imat ću veliku kuću«, reče i baci kamenčić. Potom uze drugi, baci ga u vodu i prošapta: »Imat ću sluge, vino i birana jela.«
Tako sanjareći, pobaca u vodu sve kamenčiće osim jednoga. Dok ga je još držao u
ruci i razmišljao što bi još mogao učiniti kad se obogati, Arona obasja mjesečeva svjetlost i on vidje da u ruci drži pravi pravcati dragulj. Tad shvati da je bacio veliko bogatstvo dok ga je zamišljao u svojoj budućnosti.

Dobro veče vam želim..
Tek toliko da se javim..da i ja nešto napišem..Neće biti neka određena tema..nego tako...čisto javljanje.. nisam nešto raspoložna za određenu temu..Nekako je previše zbrke oko svakodnevnce,naveče sam koma da nebi mogla sastaviti neki suvisli post.. onako  kako spada..
Tema ne fali..od ranog jutra..pa do neći...jer je jelovnik stvarno raznovrstan..od tereta koji mi sjedi na leđim još od ulaska u Novu godinu,pa poslovnih cirkusa,do pubetetske groznice koja me ubij već jako dugo,a i tko znakoliko još dugo..do Krizme u prošlu subotu gdje sam poslije mise išla raditi,a trebala sam oživjeti na pola sata i praviti klauna od sebe kod bivšeg i njegovih roditelja za koje sam mrtva..i ja sam lijepo,smireno i bez grižnje savjesti odlučila ostati mrtva za njih i dalje...neda mi se oživljavati i ponovo umirati..Ili si riba ili meso??Nema između..Ili čak napisati post o stilu oblačenja krizmanika..Stil zvani Jelana Rozga..užas..Ili pak pisati nastavak na temu iz prošle poslovice..o čemu razmišljam ove dane..i koji je krivac za mnoge moje ...a vjerujem i vaše greške koje pravimo u životu...
Tako da ima materijala...cirkusa ne fali..i neću niočemu od toga pisati jer bi me samo još više iscrpilo u ovom trenutku...zato ću ja iskreno priznati da  sav taj kaos bio bi   nepodnošljiv da nema "njega..mog anđela"
da nije  tu uz mene..da me ne drži i ne čuva,da  ne brine..bilo bi jako teško..Bog nam uvijek pokloni radost..
Ili ...da pišem o tome.. kako sam zajubljena kao da mi je 15 god... :)))
Hoću...ali drugi put... :)
Budite mi dobro..pozdrav svima i vidite da je ipak došlo proljeće,nakodn duge hladne zime..Sve što je lijepo,dugo se čeka..mada ponekad čekanje bude neizdrživo ...ali isplati se..vjerujte..

E dragi moji...Dobro je moj pok.tata govorio....
BOJ SE ORLA,BOJ SE GOVNA..AJD KUĆI BEZ DRVA...

"Sva bića nose na leđima sjenku i u rukama sunce. Spajajući dah svjetlosti i sjenke uspostavljaju ravnotežu u svijetu."

Vezano uz mudrost prije koju sam napisala..

Svi imamo svoje ciljeve,mete..tako i ja..i jako dobro znam koji su...

Ali bez obzira na trud,volju,želju....ne ide...jednotavno ne ide...
Možda je takav dan..odvratan,hladan....ali nije u danu problem..
Problem je u tome...ILI IMAŠ  SREĆE ILI NEMAŠ... ja je definitivno nemam..
koliko god se trudila..pokušavala,davala ono što  znam i kakao znam..
ne ide i gotovo..To me jako rastužuje...jer smatram da nisam tako loša osoba,onako kako mi se loše vraća...
Uvijek sam se morala truditi s 200% da bi imala onih 5% i bila sretna...
sretna sa mrvicama koje mi je život davao i koje mi daje...Jer smatram i tvrdim,onaj tko nije zadovoljan sa sitnicama,malim stvarima,mrvicama....nemože i neće nikad biti sretan niti sa velikim stvarima,uvijek će mu faliti još..ono nešto......
Danas mi je definitivno loš dan...

" Često nam govore da u životu moramo visoko ciljati,

   ali zapravo moramo ciljati ono što želimo pogoditi "

Za POETIKU  I NASLJEDNICU,da se malo nasmiju  jer sam ih sinoć rastužial sa pričom koju sam objavila..Mada sam sigurna da će se vic svidjeti i  vama ostalima..
Je malo zbrćkano,nakon sinoćnjeg posta sad jedan vic...ali i ja sam takva ponekad..čisto da se zna :)..neželim da budemo tužni...mislim ipak da je svakodnevnica i preteška da bismo još i ovdje bili tužni ako nema nekih objektivnih razloga..
Pusa

Šetali se Nijemac, Amerikanac
i Bosanac i sreli vraga. Vrag
će:
- “Nek svaki od vas baci nešto
u rijeku, a ja ću to pronaći za
maksimalno 1 sat. Ako
uspijem, ubijem onog tko je
bacio, a ako ne uspijem,
ubijte vi mene.”
Oni pristanu. Prvi na redu je
bio Nijemac, on baci vijak,
vrag ga nađe za 5 minuta i
ubije Nijemca. Sljedeći je
bacao Amerikanac, on baci
udicu, vrag ju pronađe i ubije
i Amerikanca. Na kraju dođe
Bosanac i baci nešto maleno
okruglo, nitko nije skužio šta.
Vrag roni i roni i traži, al ni
nakon 5 sati ne uspije naći.
Izlazi vrag sav zadihan i kaže:
- “Ok, priznajem poraz, možeš
me ubiti, al’ prije toga mi reci
što si bacio.”
Bosanac će:
- “Šumeću tabletu... :)